Историјат школе

     Почетком 60-их година привреда у нашем граду убрзано се развијала. Због тога се јавила идеја да се оснује школа која ће давати кадрове потребне привреди града. Тако је 15. маја 1961. године основан Школски центар металске струке. У свом саставу Центар је имао Машинско-техничку школу и Школу ученика у привреди.

     Настава се најпре одвијала у згради бившег Интерната. Прва деценија посебно је била тешка. Није било ни основних средстава за рад. Директор новоосноване школе, Љубомир Шарчевић, суочавао се са многим проблемима.

     Прве године уписано је пет одељења ученика, два одељења машинско-техничке школе и три одељења школе ученика у привреди. Та генерација техничара дипломирала је 1965. Иако се број ђака стално повећавао, услови рада споро су се побољшавали. Школа није имала ни довољно учионица. Зато су ученици наше школе морали ићи на наставу у две адаптиране просторије у Старом суду, а добили су на коришћење и две учионице од Гимназије. Међутим, руководиоци и запослени желели су више. И успели су. Центар је 1966. добио своју зграду у којој је било 12 учионица и две радионице

 

     Развијали смо се са привредом града и пратили њене потребе за кадровима. Отуда нам је и школа подигнута 1966. убрзо постала мала. Захваљујући општини града, многобројним фабрикама, али и свим другим људима који су имали разумевања за нас, 1971. саграђена је и нова зграда. Школа је коначно имала неопходан простор за извођење наставе.

     Исте године (1971), када је школа била у великом успону и мало пре него што ће прославити деценију свог постојања, умро је тадашњи директор Виктор Нешовић. Убрзо након тога школа је понела његово име. Нови директор, Миодраг Стризовић, успешно је наставио започето.

      Да би ученици комплетну праксу могли да обављају у школи, 1973. саграђена је просторна радионица. Неколико година касније, у радионици је отворен погон за производњу пластичних поклопаца за потребе ПИК “Такова”, што је доносило значајан приход школи. Од прихода из радионице, почела је да ради школска кухиња и опремљена је библиотека. 

     Сарадња Школског центра са привредом града је била вишеструка. Према потребама привреде отварана су одговарајућа одељења. 70-их и 80-их година сваки трећи запослен у привреди Горњег Милановца био је својевремено ученик Школског центра.

  Школске 1978/79. године уписана је прва генерација ученика усмереног образовања. У то време било је највише ђака – преко хиљаду.  

     Од 1997. наша школа носи име једног од најзначајнијих научника с почеткa 20. века, Јована Жујовића.

  Данас, и поред тешке економске ситуације и смањеног броја ученика, трудимо се да одржимо висок ниво образовања и васпитања. Настојимо да заинтересујемо ђаке за нашу школу отварањем нових, перспективних смерова, који прате развој науке и технологије савременог друштва.