Библиотека Техничке школе

                                                                             Светски дан књиге и ауторских права

Светски дан књиге и ауторских права обележава се сваке године 23. априла. Одлуку о обележавању овог датума донео је УНЕСКО на конференцији одржаној у Паризу 1995. године.

У Шпанији се 23. април обележава као Дан књиге од 1923. године. Зашто? Зато што је тај дан умро највећи шпански писац – Мигел де Сервантес.

У Каталонији се на овај дан прославља Свети Ђорђе и од 1925. године традиција је да мушкарци на тај дан поклањају женама руже, а оне у замену поклањају књигу. Кажу да се на тај дан у Шпанији прода 4 милиона ружа.

Цео свет прославља 23. април као Светски дан књиге и ауторских права од 1995. године. Празнику су додата ауторска права, али и још један писац – тај дан је умро и још један велики светски уметник – Вилијам Шекспир.  Можда се он и Сервантес датумски не поклапају у потпуности, јер је Сервантес умро 23. априла по грегоријанском, а Шекспир по тадашњем јулијанском календару, али свакако лепше звучи – дан сећања на два велика писца.

Оба писца су била свевремени аутори и људи испред свог времена, писци који су обележили целокупну књижевност својим делима и универзалним темама, оригиналним јунацима и до тада невиђеним књижевним поступцима. Постали су синоним за светске књижевне великане који су познати широм света и за које мало ко не зна.

Намера овог празника је да подстакне све друштвене слојеве, а посебно младе, да читају и да укаже на значај књижевности и писане речи, као и да нас подсети колико је важно што књиге и библиотеке постоје.

У просторијама наше библиотеке ученици I4 су заједно за професорком српског језика и књижевности обележили овај значајан датум. Говорили су о животу и раду ова два велика писца, као и о значају књижевности уопште. Осврнули су се на развој писма,  на прву оригиналну српску књижевност, али и на развој и значај библиотека. Ученици су заједно са професорком направили пано који је окачен у читаоници наше библиотеке.

Међународни дан матерњег језика

Међународни дан матерњег језика се обележава сваке године 21. фебруара широм света. Основни циљ је да се подигне свест о значају матерњег језика и вишејезичности. Овог дана се слави љубав према матерњем језику, али и језичке различитости и значај учења више језика.

Међународни дан језика проглашен је 1999. године, а овај датум је узет како би се очувало сећање на тај дан 1952. године када су у Даки страдали студенти, који су протестовали јер њихов матерњи језик није проглашен за званични.

Матерњи језик се сматра делом културног идентитета народа, толеранције и разумевања. Брига о матерњем језику је начин доказивања свести народа о властитом идентитету.

Стручњаци истичу важност изучавања матерњег, али и других језика, и то у најранијем животном раздобљу када је њихово савладавање најприродније и најлакше. Језици су моћно средство за развитак целокупне светске културе.

„Моја ће књига написана бити чисто српски, како год и ово писмо, да је могу разумети сви српски синови и кћери, од Чрне Горе до Смедерева и до Баната … Коме ли неће се милити мало труда предузети за научити читати, читајући што паметно и разумно и врло ласно разумевајући оно што чита? Знам да ми може ко против рећи: да ако почнемо на простом дијалекту писати, стари ће се језик у немарност довести, пак мало помало изгубити. Одговарам: која је нами корист од једног језика којега у целом народу од десет хиљада једва један како ваља разуме и који је туђ матери мојеј и сестрам?“                    (Доситеј „Писмо Харалампију“)

„Књижевност открива оно што стварност скрива“

Књиге су наши сапутници целога живота. Од сликовница и буквара уз који долази учење слова, потом обавезне школске лектире, као и неизоставних класика и стручне литературе, књиге су уз нас. Уз књиге растемо.

Култура читања код деце развија се и негује у породици, а потом се надограђује током школовања. Уз родитеље, школе и библиотеке буде и негују дечју заинтересованост за читање. Касније, млади и одрасли сами проналазе шта их интересује и забавља.

Читање књига представља јединствено, непоновљиво задовољство. Ко једном искуси радост читања, постаје богатији за један веома забаван и користан хоби. Поред тога што пружа задовољство и обогаћује нашу душу, од читања књига имамо вишеструке користи. Представљамо вам неке од разлога зашто је читање корисно.

  1. Читање књига унапређује ваше знање
  2. Читање побољшава ваш речник и ваше језичке и говорничке способности
  3. Читање унапређује комуникационе способности
  4. Читање има мноштво позитивних ефеката на људски мозак
  5. Читање побољшава памћење
  6. Читање побољшава концентрацију
  7. Читање развија машту
  8. Читање развија критичко мишљење
  9. Читање мотивише и охрабрује
  10. Читање подстиче креативност
  11. Читање отклања стрес
  12. Читање развија осећај емпатије
  13. Читање је доступно свима
  14. Читање изненађујуће повећава способност писања и јавног наступа
  15. Читање је један од најбољих начина да се смирите пред спавање

Трагом Хераклитовог пламена

У библиотеци наше школе 5. 11. 2020. године одржан је приказ стручног текста под називом „Трагом Хераклитовог пламена“.

Основни циљ био је приказ Хераклитове мисли, као и његов утицај на једног од наших највећих песника, Бранка Миљковића. Дотакли смо се и историјских околности за време Хераклитовог живота, као и науке, тј. хемијског објашњења ватре и пламена… Потрудили смо се да детаљније укажемо на повезаност и утицај Хераклитове мисли и мотива ватре на нашег песника Бранка Миљковића, па је баш због тога овај подухват остварен у просторијама наше библиотеке.

Овај пројекат су припремиле професорке Марина Јовановић, Биљана Малеш, Сузана Новаковић и Јелена Швабић, а текстове су говорили ученици Анђелка Стојковић, Ива Благојевић, Милорад Милетић, Мине Весовић и Ивана Петковић.

Хвала свима који су били део „трага Хераклитовог пламена“, било као учесници или посматрачи, све у нади да ће овај догађај бити само један од многих будућих.